Jelica 2025: Osveženje na početku treking sezone

Prošlogodišnja sezona Treking i trejl lige Srbije završena je u okolini Čačka, a u istom kraju započet je i ciklus takmičenja za 2025. godinu.

Ovog puta čačanska trka je preseljena iz Ovčarsko-kablarske klisure na jednu potpuno novu lokaciju na kojoj do sada nisu održavana slična takmičenja - pomalo zapostavljena planina Jelica ispostavila se kao pravi izbor, i po ko zna koji put pokazala da se odlične trke mogu napraviti i na manje zvučnim lokalitetima.

Štaviše, iako staze na Jelici nisu toliko uhodane kao one na Ovčaru i Kablaru, po lepotama ona nimalo ne zaostaje za nekim mnogo poznatijim planinama, pa je tako i prvo kolo nove treking sezone ispalo pravo osveženje koje je itekako bilo potrebno ovom takmičenju...

Crno-beli svet: Studena planina i Goč, zimi

 

One prave zime sa mnogo belog snega i plavim sunčanim nebom sve više postoje samo u sećanjima.

 

Sve češće su zime suve i sive, pa čak i na planinama koje važe za snežne uhvati se tek toliko belog pokrivača da ne hodamo baš po samom blatu, na poglede sa vrhova navuče se zavesa oblaka, a tamne siluete četinara stvaraju crno-belu sliku bez naročitih naglasaka. Nije ni čudo što planinari sve češće zimske akcije prave na nekim udaljenijim, višim i još uvek snežnijim vrhovima od ovih u najvećem delu Srbije.

Ali, zimski planinski kontrast između crnog i belog često je mnogo više od pukog vizuelnog - samo malo dalje od živih turističkih centara šire se prostranstva koja malo ko obilazi, a rame uz rame stoje planine omiljene među izletnicima sa onim kojima ljudska noga ne kroči i mesecima.

U strogo geografskom smislu, masiv sa južne strane Vrnjačke banje čini jednu planinu, ali ga tradicija deli na tri - od istoka ka zapadu ređaju se Goč, Ravna planina i Studena planina, i tim redosledom opada i njihova popularnost: od Goča sa prepunim hotelima i apartmanima nakrcanim oko minijaturnog skijališta, preko vekovima netaknutih šuma Ravne planine koje okružuju poznati hotel "Piramida", dečije odmaralište i planinarski dom "Dobra voda", do zabiti Studene planine sa skoro neprimetnim tragovima ljudskog delovanja.

 

Dve krajnje planine ove grupacije, čije glavne tačke za polazak na pešačenje deli petnaestak kilometara asfaltnog puta, možda nisu dva potpuno drugačija sveta kako bi ih neko mogao predstaviti, ali jesu "dve strane istog novčića", dva po mnogo čemu drugačija doživljaja na dve po mnogo čemu slične staze...

Crna šuma za početnike: Šta sve možeš u Švarcvaldu za nekoliko zimskih dana

Švarcvald, oblast na krajnjem jugozapadu Nemačke koja okružuje istoimenu planinu u pokrajini Baden-Virtenberg, jedan je od turistički najpopularnijih i najposećenijih regiona u ovoj evropskoj državi.

Sa očuvanim ili obnovljenim srednjovekovnim gradovima, živopisnim ruralnim sredinama i izuzetnim prirodnim vrednostima, Švarcvald je jedna od onih destinacija u kojima će skoro svaki posetilac naći nešto po svojoj meri. Ipak, stiče se utisak da je u zimsko vreme ponuda Švarcvalda nešto skromnija nego u toplije doba godine, ali nemačka "Crna šuma" i u takvom izdanju ima mnogo toga zanimljivog za namernike.

Šta se to sve može videti za nekoliko brzinskih zimskih dana u Švarcvaldu, i da li je vredno posetiti ovu oblast na tako kratko vreme?

2025

Međunarodni dan planina 2024.

Međunarodni dan planina obeležava se svakog 11. decembra od 2003. godine, prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization - FAO), sa ciljem podizanja globalne svesti o značaju planina i ukazivanja na izazove sa kojima se suočavaju planinske oblasti.

Svake godine Međunarodni dan planina posvećen je drugoj temi vezanoj za planine, a tema za 2024. godinu je "Mountain solutions for a sustainable future – innovation, adaptation and youth", to jest - "Planinska rešenja za održivu budućnost - inovacija, adaptacija i mladost".

U Srbiji se Međunarodni dan planina još uvek ne obeležava zvanično, ni pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija niti pod bilo kojom drugom relevantnom institucijom koja se bavi planinama ili zaštitom prirode.

Sve nezvanične objave na ovaj datum se već godinama svode se na prazne floskule na temu planina i planinarstva u najopštijem smislu, bez osvrta na aktuelne godišnje teme ili osnovnu ideju FAO, iako je i ovogodišnja tema Međunarodnog dana planina itekako primenljiva na prilike u Srbiji - u trenutku kad je budućnost mnogih planina Srbije potpuno neizvesna a ne održiva, inovacije u gazdovanju planinskim oblastima odavno ne postoje, adaptacije se svode na banalnu uzrupaciju prirode, a o mladosti dovoljno govori podatak da je od skoro 20.000 registrovanih članova planinarskih udruženja u sklopu Planinarskog saveza Srbije jedva 10% mlađih od 20 godina...

Štaviše, Srbija je poslednjih godina neslavan primer države u kojoj ne nestaju samo šume i obradivo zemljište, već i planine - i to bukvalno! Neka od mesta u prirodi Srbije koja se suočavaju sa najvećim problemima poznata su i najširoj javnosti, ne samo planinarima, ali gotovo da ne postoji planina u Srbiji na kojoj nije prisutan neki vid devastacije.

Prirodi Srbije očajnički su potrebna rešenja za održivu budućnost, ali u ovom trenutku planovi postoje samo za njenu dalju eksploataciju. Da bi se moglo dugoročno razmišljati o očuvanju postojećih i obnovi narušenih prirodnih resursa, neophodno je prvo stvoriti svest da planine (a naročito planine Srbije) nisu večite i nepromenljive, već naprotiv - vrlo ugrožene.

U takvoj atmosferi, isprazna čestitanja i ritualni odlasci u prirodu bez dubljeg povoda - i pogotovo bez osvrta na konkretne teme i pitanja koja postavlja Međunarodni dan planina - nemaju apsolutno nikakvog značaja.

Kada kao organizovano društvo počnemo da pravimo realne i smislene korake ka zaštiti i revitalizaciji prirode, onda možemo početi i da razmišljamo o čestitkama. Ali taj dan je još uvek jako daleko...